vjb01Zamislite ovakav scenario: vinarstvo se razvija, vinarija pravi sve bolja vina, zarađuje sve više novca. Zbog toga rastu ambicije, pa se zasadi pod vinogradima i kapaciteti vinarije šire. Međutim, vinarija i dalje želi da sačuva imidž male vinarije pa i dalje na svaku bocu vina lepi izraze kao što su “garažna” “mala” “terroir” „porodična“ itd. pokušavajući da ubedi kupce da je i dalje to vino iz male porodične vinarije. Nekako danas svi zaziru od etikete velike vinarije iako su svesni da ih tržište u svakom slučaju tera da povećavaju zasade. Ako su vina dobra, onda se mora proizvesti više jer se vina brzo rasprodaju. Ako su vina loša, onda treba više proizvesti da bi se profitiralo na velikim količinama kao kontrateža nižoj prodajnoj ceni vina. Dakle, jasno nam je u kom pravcu vinarstvo Srbije ide…Vremenom će naše vinarije sve više rasti. To i ne treba da nas čudi s obzirom da kod nas još uvek preovlađuju male i srednje vinarije.

Međutim, jedna vinarija sa Fruške gore, tačnije iz Erdevika je krenula obrnutim putem. Prvo su porasli pa tek onda rešili da izađu na tržište. Upoznavanje sa vinarijom Trivanović iz Erdevika sam započeo zahvaljujući Draganu Trivanoviću i njegovom sinu Ivanu. Da je Fruška gora još uvek ostrvo usred Panonskog mora, Dragan bi sigurno bio onaj iskusni barba sa lulom, koji je preturio preko glave brojne oluje i bonace… Ali, pošto mora više nema, Dragan je usavršio životni ciklus fruškogorskog vinograda i autentične specijalitete sremske kuhinje. Dragan poštuje prirodu, ne žuri, prati ritam života u skladu sa prirodom… Ivan je odrastao u drugom vremenu. Živi u uzavreloj prestonici, ne odvaja se od mobilnog telefona, vreme je novac, brzina je sastavni deo života… A odlazak u vinograde doživljava kao punjenje baterija, priliku da obnovi energiju koja mu je potrebna za svakodnevne obaveze.

Dragan Trivanović

Dragan Trivanović

Porodica Trivanović je oduvek živela sa vinovom lozom i oko vinove loze. Davne 1959. godine, porodični vinograd rizlinga se prostirao na pola hektara vinograda i zadovoljavao porodične potrebe za vinom. Vremenom je ukupna površina vinograda dostigla 49 hektara, što nije malo za srpske uslove . Od sorti su u vinogradima zastupljene: grašac, traminac, šardone, sovinjon blan, pino griđo, merlo, kaberne sovinjon, frankovka, širaz. U početku, Draganov fokus je bio proizvodnja kvalitetnog grožđa, uz skromne količine vina za potrebe porodice. Međutim, 2012. godina predstavlja prekretnicu u razvoju vinarije Trivanović. Tada su zajedno Dragan i Ivan odlučili da naprave korak dalje, kao što bi ga Indijana Džons nazvao “Skok vere (Leap of faith). Vinogradi su ušli u osmu godinu, što već znači da se iz njih može dobiti grožđe za vina vrhunskog kvaliteta. Osetili su da je vinska kultura u Srbiji sazrela i da potrošnja domaćih vina nastavlja da raste.

Dakle, polako, bez žurbe… Osnova je dobar i zdrav vinograd. Pored određene količine vina koja se proda u rinfuzi, pred lokalnu vinsku publiku je izašla i paleta vina iz vinarije Trivanović u dve prepoznatljive linije: osnovna i premijum. A u narednoj fazi postoje i planovi da se sagradi vinska kuća koja će objediniti vinariju, vinski podrum i prostor za vinski turizam.

vjb02

Sada je cilj da se proširi tržište i da se što više ljudi upozna sa vinima iz vinarije Trivanović. Vinarija se opredelila da na tržište izađe sa vrlo pristupačnim cenama vina. Zato ne čudi što u sve više lokala u Beogradu nailazimo na vina iz vinarije Trivanović.

Očekujem da ćemo u periodu koji dolazi videti dalji rad na kvalitetu vina i sve veću prisutnost na tržištu. Vinarija će investicijama u tehnologiju nastaviti da podiže kvalitet vina (svakako će im biti znatno lakše kada bude priveden kraju projekat vinske kuće), a sa zavidnim količinama proizvedenog vina može da obezbedi sebi dobru poziciju na srpskoj vinskoj sceni, pa i šire. A do tada mogu i da razmišljaju o izvozu i o evropskom tržištu rinfuznih vina koje se još uvek nije oporavilo od teškoća iz berbe 2014.

vjb03

Pinot Grigio 2015 – vinarija Trivanović – Ako bismo pokušali da klasifikujemo ovo vino, najlakše bismo ga grupisali u kategoriju pino griđa u kom preovlađuje voćni karakter. Dakle, tipični stil pino griđa iz toplijih regija. Preovlađujuće arome citrusa, limete, jabuke. Živahne kiseline pojačavaju impresiju prijatne svežine, srednje telo.

Frankovka 2015 – vinarija Trivanović – Vino srednjeg tela, u ustima ostavlja lepu voćnu impresiju. Ne preterano kompleksno ili raskošno, ali ipak osvaja svojim naglašeno voćnim karakterom. Neočekivano, najveće iznenađenje dolazi na kraju, jer se završnica iznenada razvija i u ustima ostaju slojeviti tragovi začinskih nota. Vino za svaku priliku.

Shiraz limited 2013 – vinarija Trivanović – Vino iz ograničene serije (2961 boca i 259 magnuma). Na nosu kompleksno, arome višnje upotpunjene aromama belog bibera, crna čokolada, vanila, kakao. U ustima dominiraju voćne note kupine i šljive uz notu crne masline koja i nije česta kod srpskih vina. Završnica linearna, ravna, kiseline smirene… Tanini oštri, iskaču iz sveukupne impresije. Blaga gorčina u završnici.

vjb04

Tekst preuzet sa portala vinopedia.rs