Berba 2020. godine u vinariji Trivanović, kako na poziciji Principovac, tako i u Erdeviku, bila je po mnogo čemu jedinstvena – svojeglava, komplikovana, gotovo apstraktna. Kiša, suša, grad i korona, srećom mušice i bolesti grožđa nekud drugde odoše, ali trebalo je uhvatiti se u koštac sa brojnim problemima.

– Nisam svoj – kaže vlasnik vinarije Ivan Trivanović, čisto da definiše stanje svesti u ovom trenutku.

Ali to ne zači da je loše, naprotiv. Iako je rod količinom podbacio u odnosu na neke druge godine čini se da je u podrum ušlo nešto vanserijsko.

 – Berba je bila prilično zanimljiva. Desilo se da je usled nejednakog cvetanja rod bio jako dobar, ali samo po kvalitetu. Kvantitet je izostao, ponegde smo imali i do trećinu manje grožđa. Ali šta da se radi. Sa druge strane na nekim belim grožđima imali smo pH i kiseline kao nikad do sad, što će se sigurno odraziti povoljno na kvalitet vina.

ch-nb-2

Trivanović kaže da su praktično sve već obrali, osim kabernea koji još nije fenološki spreman. Njega po pravilu skidaju s čokota krajem oktobra ali sada će da probiju i taj termin s obzirom na to da je loše vreme već desetak dana uz malo sporadičnog sunca.

Na pitanje koja će sorta dati najbolji rezultat kaže da ne bi da prejudicira, ali očekuje da će kvalitet kod pojedinih vina biti „koplje iznad onog pre“!

– Najmirniji smo kada je upitanju grašac. On je spreman i postojan na sve. Uvek uspe i da dobar rezultat, ne toliko po prinosu, koliko po parametrima. Što se šardonea i sovinjona tiče desilo se da im je u svega dva ili tri dana nenormalno skočio šećer iako se temperatura nimalo nije promenila, niti je bila visoka. I nastade frka, beri, prerađuj… Ali, kada smo radili analizu, šardone nikad bolji! Uvek je tako nekako, godina ti negde da, negde uzme.

Enolog Tanja Đuričić, Dragan Miljević Sremac, čovek za sve u vinogradu, i Ivan Trivanović, ekipa je u istom sastavu već duže vreme. Da li je Tanja imala specijalnih zahteva za vinograd ili u podrumu?

– Ekipa je kao i uvek bila složna. Tanja nas sredi kad god se nešto malo zakasni ili makar krene u tom pravcu. Tu je da isprati, a mi da odradimo kako treba i pobrinemo se da damo maksimum. Iskreno, davno smo postavili okvire i zacrtali priču, sad samo pratimo smernice. Naravno da se događaju varijacije na temu, tipa hajde sada da probamo nešto možda drugačije, u smislu da Tanja dobije neku ideju, vidi nešto, neki postupak… Krenemo, pa hajde da vidimo šta se može dogoditi. Istina ima tih vina kao što je pino griđo, gde dobro znamo šta smo dobijali i čega se držimo, pa opet postoji ta sitna varijacija koja nije samo beri dva dana ranije ili kasnije, drži na toj tempreraturi, promeni kvasac, uradi ovo ili ono sa talogom…

ch-nb-3

Ima li šta novo po pitanju tehnologije?

– Uradili smo flotaciju na tri vina, na pino griđu, Optimusu i običnom grašcu. Osim smanjenog taloga mislim da tu ima još prednosti. Talog jeste nešto što privuče ljude, posebno Sremce, ali ja to gledam malo dalje. Ti flotiranjem dobiješ viši kvalitet, ne samo manje taloga. Ali to je kod nas malo strano, pomeneš flotator, čovek te gleda belo i kaže: „Šta će to meni, meni to ne treba“. A pritom nema pojma o čemu se radi.

Inače, flotator je savremena mašina kojom se bistrenje belog i roze vina skraćuje sa 48 na osam sati, dok se talog koji obično umanjuje konačnu količinu vina za 5 do 10 procenata drastično smanjuje.

Kada smo kod tehnoloških procesa, Trivanović kaže da su s rozeom radili neke probe u podrumu koje ne bi za sada da otkriva. Neke stvari su se iskristalisale i kada je u pitanju njihov veoma cenjeni širaz.

– Mi smo u Sremu gde je klima nešto hladnija, pa kako god okrenem ovo naše crveno vino bude manje ekstraktivno nego kod vinari iz drugih regiona. Ipak, poučeni iskustvom da smo 2013. godine napravili premijum Shiraz Limited sa vrlo primitivnom tehnologijom u odnosu na ovu koju sada posedujemo i da smo za njega dobili zlato na AWC u Beču, jedino zlato koje imamo u porodici, odvažili smo se da ponovo nešto tako pokušamo. Zapravo, taj smo širaz, što se fermentacije i maceracije tiče, radili krajnje primitivno, u istim takvim kacama. Godine 2018. smo ga opet radili u vinifikatoru, pa potom tradicionalno, kupažirali, i zaista dobili dobro vino. Međutim, ove smo godine rešili da se vratimo samo na tradicionalni metod. Uostalom, kad mogu Francuzi tako da naprave dobro vino, da na taj način izvuku maksimum iz pokožice i sve što treba da se izvuče iz grožđa, zašto onda i mi ne bi uspeli? I eto, sada je u kacama novi Shiraz!

ch-nb-4

Kada se sve izrečeno sabere jasno je da vinarija mora da se prilagođava mnogim stvarima kako bi ostala u vrhu.

– Mi smo oduvek bili skromni, pa su čak i te neke nagrade za mene samo potvrda da smo na dobrom putu. A zašto nije bilo više zlata? Biće, ne žurim nigde. I ove godine dobili smo dosta srebrnih medalja, mnoga su bila tek poen od zlatne medalje, što je sasvim dovoljno. Uostalom, ne moram da strepim što sam dobio „samo“ srebro, jer su naša vina po cenama veoma pristupačna. Ta cena za srebro, pa to je jednostavno fantastično! 

Izvor: vino.rs